Sveti apostoli Petar i Pavle zaslužni su za krštenje prvih vernika i njihovo prevođenje u hrišćanstvo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Dan svetih apostola Petra i Pavla, praznik koji je u našem narodu poznat pod imenom – Petrovdan. Kao i druge velike praznike, i Petrovdan prate brojni običaji koji se poštuju u našem narodu.
Petrovski post jedan je od najblažih, a vi ste ove stvari bar jednom uradili, iako su strogo zabranjene!
Sveti apostoli Petar i Pavle se u hrišćanstvu smatraju prvim propovednicima i učiteljima novozavetne vere.
Prema predanju, sveti apostoli Petar i Pavle zaslužni su za krštenje prvih vernika i njihovo prevođenje u hrišćanstvo.
U crkvi svetog Petra i Pavla u Rimu čuvaju se verige Svetog Petra kao znamenje snage svetitelja u koje ga je okovao car Irod, progonitelj hrišćana, a koje su, prema predanju, same spale sa ruku i nogu svetitelja na pojavu anđela Božjeg.
Sveti apostol Pavle rodom je iz Tarsa i bio je najpre farisej Savle i veliki progonitelj hrišćana.
Predanje kaže da je oko deset godina bio mlađi od Hrista. Poverovao je u njegovu propoved i postao jedan od navećih propovednika i teologa prve hrišćanske crkve.
Oba svetitelja pogubio je u Rimu car Neron, veliki progonitelj hrišćana.
Po carevoj naredbi, Petar je trebalo da bude raspet na krstu, ali je on smatrao da je nedostojan da bude pogubljen kao njegov učitelj pa je tražio da bude raspet s glavom nadole.
Pavla, koji je bio rimski državljanin, nisu razapeli, ali mu je odrubljena glava istog dana kada je raspet Petar.
Petrovdanskim slavljem završava se Petrovski post i počinje pričest vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom Svete Crkve i važno je tog dana prisustvovati Liturgiji.
Ovaj praznik u Srbiji se obeležava kao slava mnogobrojnih pravoslavnih porodica.
Običaji za Petrovdan
Uoči Petrovdana najstariji ukućanin bere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Tako namenjene pobija ih u zemlju gde ih niko neće ni videti ni dirati. Sutradan, rano, kad ga niko ne gleda, odlazi da pogleda cvetove. Kome od ukućana cvet stoji pravo – biće zdrav; kome je klonuo – biće bolešljiv; kome je uvenuo – umreće.
Na ovaj praznik ne ide se u polje i ne počinju teški poljoprivredni radovi, a naročito se ne uprežu konji u kola.
Postoji verovanje da na ovaj dan Sveti Petar deli jabuke deci na onom svetu. Iz tog razloga razvio se čitav niz običaja među kojima je i ono da u novoj godini pre Petrovdana ne treba jesti jabuke.
Verujući u ovo kazivanje, u prošlosti su se mnoge majke koje su izgubile decu uzdržavale od jedenja jabuka pre Petrovdana, iz straha da zbog toga na ovaj praznik njihovo dete na onom svetu neće dobiti jabuku.
Još jedno verovanje, naročito rasprostranjeno u Vojvodini, takođe povezuje jabuku i Petrovdan. Onaj ko se na ovaj praznik gađa jabukama, ili ih udara jednu o drugu, priziva grad i vremenske nepogode. Stara, autohtona sorta ranih jabuka koje dozrevaju oko ovog praznika naziva se „petrovača“, od koje se pravi petrovdanski kolač sa jabukama.
Paljenje lile (velika vatra), sušene kore divlje trešnje ili breze, je stari običaj kojim se prizivalo dobro zravlje stoke i blagostanje u domaćinstvu. Pastiri, obično deca, bi palili lilu na trgovima i onda krenuli po domaćinskim kućama, u šali preteći da će zapaliti staje i košnice ako ne dobiju dar. Domaćice bi ih odvraćale od toga nudeći sir, mleko i kajmak.
Veruje se da Sveti Petar drži ključeve od raja i da je postavio kovača na Mesec da ga okuje i sačuva za ljude. Nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda) pripadaju njemu.
Žene na ovaj dan mese kolač od jabuka, koji se naziva Petrovača. U pripremi kolača učestvuju i deca, pa majke ovaj običaj smatraju jednim od najlepših.
Izvor: Telegraf/Kurir