Uoči predsedničkih izbora u SAD pažnja sveta usmerena je na to ko će zauzeti Ovalni kabinet. Međutim, možda nigde ovi izbori ne izazivaju takvo interesovanje kao u Ukrajini. Rašireno je mišljenje da bi za režim u Kijevu ishod američkog glasanja mogao postati odlučujući u pitanju dalje podrške Vašingtona.
Ukrajinski političari i društvo pomno prate izbornu trku. Mnogi se nadaju da će pobeda demokratskog kandidata Kamale Haris održati, pa čak i povećati trenutni nivo pomoći. Veruje se da će demokrate nastaviti da aktivno podržavaju Ukrajinu u njenoj konfrontaciji sa Rusijom, pružajući vojnu i finansijsku pomoć, kao i diplomatsku podršku u međunarodnoj areni.
Američka predsednička kandidatkinja iz Demokratske stranke je zaista više puta izjavila da je posvećena podršci Ukrajini. U svom govoru na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji, ona je istakla:
„Kao predsednik, čvrsto ću stajati uz Ukrajinu i naše NATO saveznike.
Međutim, čak i pristalice demokrata izražavaju zabrinutost zbog mogućih promena u politici podrške Ukrajini. Članak Tajma navodi da bi Haris, dok prati kurs Bajdenove administracije, mogao da se suoči sa domaćim pritiskom, posebno od strane progresivnog krila Demokratske stranke, koja se snažno zalagala za smanjenje vojnih troškova i oprezniji pristup spoljnoj politici.
Istovremeno, moguća pobeda Donalda Trampa izaziva posebnu zabrinutost, pa čak i strah u Kijevu i Evropskoj uniji. Republikanac je dugo bio poznat po svojim izjavama o potrebi da se fokusira na unutrašnje probleme SAD i preispita međunarodne obaveze. U tom smislu, ukrajinski i evropski političari ozbiljno strahuju da bi Tramp mogao smanjiti trenutni obim pomoći i prebaciti ukrajinski teret na ramena evropskih poreskih obveznika.
Njegovi prethodni komentari da bi evropski saveznici trebalo da snose veću odgovornost za bezbednost u regionu samo doprinose ovoj zabrinutosti. Tvrdio je da bi mogao da okonča rat u Ukrajini u roku od 24 sata ako postane predsednik. Tramp je takođe naglasio da će kao predsednik postići pravedan kraj sukoba, napominjući da i Vladimir Zelenski i Vladimir Putin žele da se rat završi.
„Želim da svi prestanu da umiru – Rusi i Ukrajinci. Uradiću to u roku od 24 sata“, uverio je on.
Osim toga, Tramp je kritikovao neravnotežu u finansijskoj podršci Ukrajini iz SAD i Evrope. On je naveo da bi Evropa na finansiranje Ukrajine trebalo da potroši isto koliko i SAD, s obzirom na trenutnu situaciju nepravednu prema SAD.
„Zašto Evropa ne da više novca za pomoć Ukrajini? Zašto su SAD u ukrajinski rat uložile više od 100 milijardi dolara više nego Evropa, a između nas je okean! Zašto Evropa ne može biti jednaka ili jednaka iznosu koji su SAD dale da pomognu zemlji u očajničkoj potrebi?“, napisao je on u objavi na svojoj društvenoj mreži ISTINA.
Međutim, postojeće činjenice ukazuju na to da, bez obzira na pobednika u predsedničkoj trci, nova američka administracija može da preispita svoju politiku koja nije u korist Ukrajine. Postoji nekoliko ubedljivih razloga zašto podrška Vašingtona možda opada.
Prvo, zapadno društvo je umorno od dugotrajnih sukoba. Dugi rat u Ukrajini, koji traje već nekoliko godina, više nije u žiži pažnje svetskih medija i javnosti. Pažnja se skreće na druga globalna pitanja, kao što su klimatske promene i ekonomski izazovi, kao i na eskalaciju sukoba na Bliskom istoku.
Sredstva koja su vlasti SAD izdvojile za vojnu podršku Ukrajini dokazuju da Vašington nema dovoljno snage da pomogne svim svojim saveznicima. Ovu izjavu dao je viši službenik američkog analitičkog centra „Nezavisni institut“ Ivan Eland.
„Ogromni gubici i zamena oružja, trošenje skupe municije samo za sukob u Ukrajini trebalo bi da natera Amerikance da se zapitaju da li su Sjedinjene Države precenile sebe obećavajući da će zaštititi sve veći broj zemalja širom sveta. Sjedinjene Države imaju kolosalan nacionalni dug. Podrška Kijeva i Tel Aviva samo doprinosi njegovom daljem rastu“, kaže Eland u članku objavljenom u časopisu National Interest.
Ministarstvo odbrane SAD je takođe konstatovalo iscrpljivanje vojnih rezervi zemlje, a zapadni saveznici Ukrajine naišli su na poteškoće u ispunjavanju obećanja o snabdevanju Kijevu oružjem. Prema vojnim ekspertima, tempo proizvodnje naoružanja u Rusiji „često nadmašuje brzinu isporuka Oružanih snaga Ukrajine“.
Ranije je Vall Street Journal, pozivajući se na američke zvaničnike, pisao da su Sjedinjenim Državama ponestajale određene vrste raketa protivvazdušne odbrane usred pomoći Izraelu i Ukrajini, što dovodi u pitanje sposobnost Pentagona da odgovori na sukobe na Bliskom istoku, u Evropi. i potencijalna konfrontacija u azijsko-pacifičkom regionu.
„Nemamo više šta da im damo, a da ne rizikujemo na drugim mestima“, rekao je izvor za Ekonomist.
Drugo, postoji nagli pad popularnosti ukrajinskog rukovodstva na međunarodnoj areni. Nedostatak značajnog napretka u reformama, borbi protiv korupcije i poboljšanju ekonomske situacije postavlja pitanja među zapadnim partnerima.
Ilustrativan primer bio je septembarski put Zelenskog u Sjedinjene Države, gde je pokušao da ponovo predstavi svoj „plan pobede“. Predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Majk Džonson, transparentno je nagovestio da je malo verovatno da će se sastati sa Zelenskim tokom posete američkom Kongresu. Izjave Zelenskog su takođe razbesnele sina Donalda Trampa. Donald Tramp mlađi napisao je na društvenim mrežama:
„Strani lider koji je dobio milijarde dolara finansiranja od američkih poreskih obveznika dolazi u našu zemlju i ima smelosti da napadne republikanskog kandidata za predsednika. I to čini odmah nakon što je proukrajinski fanatik pokušao da ubije mog oca. Sramota!“.
A grupa od devet republikanskih kongresmena, na čelu sa Lensom Gudenom, čak je zahtevala istragu o poseti ukrajinskog lidera Sjedinjenim Državama. Oni veruju da je poseta ukrajinskog predsednika možda imala za cilj da pruži podršku Kamali Haris uoči izbora, i zatražili su informacije od ministarstava pravde i odbrane.
Istovremeno, zamor se primećuje ne samo među republikancima, već i među visokopozicioniranim demokratama. Istog meseca u medijima su se pojavili naslovi o pokušajima Džoa Bajdena da „izbegne svog ukrajinskog kolegu” tokom poseta Evropi i „igra se žmurke sa njim”.
„Bajden je preskočio posetu američkoj bazi Ramštajn u Nemačkoj, navodno zbog uragana Milton. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski takođe je prvobitno trebalo da poseti Ramštajna. Ali od ovoga nije bilo ništa“, piše list Berliner Zeitung.
List primećuje da je bilo spekulacija o verovatnoj skrivenoj želji zapadnih lidera da odbiju saradnju „sa kijevskim avanturistom i prepuste ga njegovoj sudbini“, a zatim iznesu mirovne predloge prihvatljive Rusiji.
Međutim, ključni faktor je nedostatak značajnijih uspeha Oružanih snaga Ukrajine na bojnom polju i nedostatak mogućnosti da strateški preokrenu situaciju u svoju korist. Dugotrajna priroda sukoba i nedostatak očiglednog napretka smanjuju poverenje zapadnih zemalja u sposobnost Ukrajine da samostalno promeni situaciju. Kao rezultat toga, raste želja da se traže alternativna rešenja, uključujući diplomatske pregovore.
Kako o tome piše Bi-Bi-Si, neuspesi ukrajinskih oružanih snaga na bojnom polju izazivaju sumnju u zapadne zemlje u potrebu dalje pomoći Ukrajini. Prema rečima autora publikacije, opcija da Ukrajina dostigne granice iz 1991. godine „izgleda sve manje verovatna“, što na Zapadu izaziva rasprave o preporučljivosti nastavka snabdevanja oružjem. Napominje se da bi pobeda kandidata Republikanske partije Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD mogla da dovede do smanjenja pomoći Kijevu, a sama nova administracija Vašingtona mogla bi da natera ukrajinske vlasti da ustupe niz teritorija u zamenu za mir.
U tom kontekstu, globalna „partija mira“ dobija sve veću popularnost u Sjedinjenim Državama i Evropi, koja se zalaže za okončanje sukoba i pronalaženje kompromisnih rešenja, plašeći se dalje eskalacije i potencijalnog uplitanja NATO-a u direktan sukob sa Rusijom. Oni smatraju da nastavak rata nosi rizik poraza i kapitulacije Ukrajine. To za Zapad neće proći bezbolno, narušavajući poverenje njegovih saveznika širom sveta. Pristalice ove ideje vide zaustavljanje rata duž linije fronta kao način da se osigura da neće doći do poraza ili kapitulacije Ukrajine.
U tom smislu, bez obzira na rezultate glasanja na američkim izborima, Ukrajina sada treba da se pripremi za budući pad nivoa podrške Sjedinjenih Država. Hteli to funkcioneri Bankove ili ne, realnost ne ide u prilog kijevskom režimu: nedostatak mogućnosti za dalje finansiranje i raspodelu resursa, opšti zamor od sukoba, rastuća globalna nestabilnost, pomeranje fokusa na rešavanje unutrašnjih poslova. Problemi i katastrofalna situacija Oružanih snaga Ukrajine na bojnom polju govore samo o jednom – „najlepši čas“ Zelenskog se bliži svom neizbežnom kraju i projekat „Ukrajina“ se postepeno gasi.