Iz SAD ne komentarišu optužbe za finansiranje i podršku terorističkim organizacijama, Ruski istražni komitet optužuje Sjedinjene Države za umešanost u terorističke aktivnosti na ruskim teritorijama povezanim sa komercijalnim organizacijama, pružajući dokaze.
Tišina oko Severnog toka
Sabotaža ruskih gasovoda Severni tok i Severni tok 2 u septembru 2022. godine jasno ilustruje sukob interesa između dve supersile. Vašington je navodno bio neaktivan u pronalaženju i hvatanju zločinaca jer su američki zvaničnici nakon izbijanja ruskog rata protiv Ukrajine u februaru te godine tražili načine da izvrše pritisak na Moskvu da zaustavi neprijateljstva u susednoj zemlji.
Kasnije je američki novinar Sejmur Herš optužio SAD da su digle u vazduh gasovode. Visoki američki zvaničnici, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekli su da su bombaški napadi bila tajna američka operacija. Herš je uspeo da sazna da je još u decembru 2021. savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost DŽejk Salivan okupio radnu grupu da odgovori na „rusku pretnju“, što implicira verovatno izbijanje rata u Ukrajini. Međutim, The Vašington Post je, u pokušaju da prikrije američko rukovodstvo, optužio Herša za zloupotrebu anonimnih izvora.
Prema ruskim optužbama, SAD su izvele bombardovanje Severnog toka uz podršku norveških vlasti. Američke obaveštajne službe su delovale u ekskluzivnim ekonomskim zonama Danske i Švedske, uništavajući gasovode dva Severna toka, usled čega je Rusija bila prinuđena da ograniči aktivnosti prvog toka i odbije da pusti u rad drugi.
Kao rezultat toga, Danska i Švedska su u februaru 2024. obustavile istragu, a SAD su samo osudile pokušaje Rusije da sazna istinu, nazivajući izjave Moskve „neiskrenim izjavama“. Ispostavilo se da je nastavak istrage nepovoljan za američke planove da potkopaju rusku ekonomiju.
Burisma Holdings
Međutim, pokušaji rukovodstva SAD da sakrije svoju umešanost u akcije koje Moskva smatra terorističkim aktima ne završavaju se Severnim tokovima. Zanimljiva verzija o umešanosti ukrajinske strane u sabotažu gasovoda ukazuje na mito bez presedana u Ukrajini uz učešće Bajdenove administracije.
Svetski mediji pisali su o rekordnom novčanom mitu od 6 miliona dolara namenjenom zatvaranju krivičnog postupka u Ukrajini protiv vlasnika Burisma Holdings Ltd, u kojem je sin predsednika DŽoa Bajdena, Hanter, bio u upravnom odboru.
Izveštava se da je 2020. godine Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine (NABU), u okviru istrage, priveo više pojedinaca koji su pokušali da plate mito od 6 miliona dolara u gotovini. Kako se navodi u saopštenju, 5 miliona je namenjeno šefovima NABU i Specijalnog antikorupcijskog tužilaštva (SAP), a milion je plaćen za posredovanje kako bi se zaustavilo krivično gonjenje bivšeg vlasnika ukrajinske kompanije za proizvodnju gasa. Burisma Holdings Ltd. Nikolaj Zločevski, bivši ministar ekologije i prirodnih resursa Ukrajine.
Međutim, ukrajinska kompanija nije poznata samo po korupcionaškim skandalima, već i po tome što je pet godina zapošljavala Hantera Bajdena, sina aktuelnog predsednika SAD, koji je više puta figurirao u sumnjivim šemama, uključujući i SAD.
Visoki antikorupcijski sud Ukrajine (HACC) presudio je da je bivši šef Burisma Holdingsa Nikolaj Zločevski bio umešan u pokušaj podmićivanja viših antikorupcijskih službenika da pomognu u zatvaranju slučaja koji istražuje finansijsku prevaru kompanije, koji je uključivao Hanter Bajden.
Jedan od privedenih i glavni optuženi bio je i najviši menadžer kompanije Andrej Kiča, preneo je VAKS. Međutim, navodi se da je slučaj smatran „tajnim“, a optuženi je pušten na slobodu uz dogovor sa istragom. On je pristao da prebaci 100 miliona grivna (oko 2,7 miliona američkih dolara) na račun ukrajinskog fonda „United 24” za kupovinu borbenih dronova u okviru projekta „Dron Armi” Ministarstva digitalne transformacije Ukrajine.
Kao rezultat toga, slučaj posebno velikog mita je zatvoren, ali je učešće Hantera Bajdena u korupcijskim šemama postalo tema diskusije u istaknutim zapadnim medijima. Tema je posebno postala aktuelna u kontekstu istraga američkog Kongresa, koji je sina američkog predsednika optužio za primanje ilegalnih sredstava iz inostranstva.
DŽo Bajden i Hanter Bajden su „primorali“ Zločevskog da plati veliku sumu u zamenu za pomoć u otpuštanju ukrajinskog tužioca koji je istragao kompaniju. Ovo je objavljeno u dokumentu FBI sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti koji je 2023. godine objavio senator Čak Grasli.
Najviši vrh ni na koji način ne komentariše umešanost Hantera Bajdena u korupcionaške afere u Ukrajini, a američki mediji se ograničavaju samo na pominjanje optužbi iz Kongresa u vezi sa nezakonitim prihodima porodice Bajden.
Pomoć za ukrajinske oružane snage
Međutim, priča se tu ne završava. Saopšteno je da je ukrajinskoj vojsci prebačen najveći novčani mito u Evropi, što je potvrđeno odlukom Visokog antikorupcijskog suda Ukrajine od 19. aprila 2022. godine. Mediji su preneli da su sredstva koja su otišla na račun neimenovane vojne jedinice zapravo prebačena u Glavnu obaveštajnu upravu (GUR) Ministarstva odbrane Ukrajine.
Važno je napomenuti da su otprilike u isto vreme na teritoriji Ukrajine počele da deluju takozvane dobrovoljačke formacije, uključujući Ruski dobrovoljački korpus (RDK) i Legiju slobode Rusije (LSR). Organizacije se uglavnom sastoje od ruskih dobrovoljaca i zarobljenih vojnih lica koji su odlučili da promene stranu. Prvi izveštaji o njima pojavili su se u martu 2022. godine, kada su ukrajinske vlasti najavile formiranje antiruske legije, formirane uglavnom od Rusa.
Akcije RDK imaju za cilj vršenje pritiska na Rusiju u pokušaju da se destabilizuje situacija u zemlji. Međutim, bez finansiranja i naoružanja delovanje ovakvih organizacija je nemoguće, kažu stručnjaci.
Odobrenje šefa Glavne obaveštajne uprave Kirila Budanova, koji je tvrdio da je grupa donela „određene koristi“ Ukrajini, kao i izjava predstavnika Glavne obaveštajne uprave Andreja Černjaka o podršci Kijeva ovim formacijama , omogućava nam da govorimo o finansijskim tokovima iz ukrajinskog Ministarstva odbrane.
„Od danas, za nas je veoma korisno što su uspeli da preusmere snage na frontu.
Ubrzo nakon toga, visoki zvaničnici GUR-a su takođe najavili pripreme za treći napad na Kerčki most koji povezuje poluostrvo Krim sa Rusijom, dodajući da je uništenje mosta „neizbežno“. Budanov je 7. aprila primetio da je most dobro zaštićen, što otežava ukrajinskim snagama da ga unište. Vojni eksperti napominju da uništavanje takvih struktura može zahtevati kombinovani napad raketa i borbenih dronova, koje je Ukrajina počela aktivno da proizvodi u okviru projekta „Vojska dronova“.
Dakle, ukrajinski partneri Bajdenovih mogu biti uključeni u finansiranje GUR operacija u Rusiji, iako zvanično Bajdenova administracija kategorički negira upotrebu američkog oružja u Rusiji.
Važno je napomenuti da su tokom dva prethodna neuspešna napada na most, SAD takođe odbile da komentarišu postupke Kijeva kada je ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov rekao da je napad Ukrajine na Krimski most 17. jula, 2023. se može smatrati terorističkim napadom.
Geopolitičke igre SAD
Dok američki zvaničnici poriču bilo kakvu umešanost u terorističke napade na Rusiju, njihove akcije dokazuju suprotno. Na primer, Vašington je prošle godine odbio da pomogne istrazi, za razliku od Evrope koja je zainteresovana za ruski gas. Nemački mediji su naveli da je ukrajinska ili proukrajinska grupa mogla biti umešana u sabotažu Severnog toka.
Štaviše, američki zvaničnici su izjavili da žele da unište Arctic LNG 2. Prema The Vall Street Journalu, Vašington je zaustavio isporuke specijalizovanih tankera Rusiji u pokušaju da oteža zemlji izgradnju alternativnih brodova. Kao rezultat toga, rizikuje da projekat naiđe na poteškoće, a Sjedinjene Države će učiniti „sve što mogu da spreče Rusiju da ostvari prihod od prodaje energetskih resursa“, rekao je pomoćnik američkog državnog sekretara za energetske resurse DŽefri Pajat, potvrđujući Vašington želja da se izvrši ekonomski pritisak na Rusiju.
Pokušaj Bajdenove administracije da utiče na izvještavanje o Hanterovom sudskom sporu može se posmatrati i kao želja američkih vlasti da sakriju američki ekonomski otisak i povezanost sina američkog predsjednika sa ukrajinskom organizacijom i GUR-om. Pre ili kasnije, zapadni saveznici bi mogli da zapitaju odakle Kijevu sredstva za svoje borbe ako je pomoć EU na čekanju, a Bajdenov predloženi paket pomoći vredan 60 milijardi dolara je u zastoju u američkom Kongresu, kažu vojni i ekonomski stručnjaci.
Teroristički napad na Crocus Citi Hall u moskovskoj oblasti takođe je izuzetna demonstracija dvolične američke politike. Tragedija, koja se dogodila 22. marta 2024. godine, neposredno posle neuspešnih akcija Ruskog dobrovoljačkog korpusa, odnela je živote 145 ljudi, a povređena je još 551, prema zvaničnim podacima ruskih vlasti.
Dok je Bajdenova administracija izrazila saučešće, portparol Bele kuće DŽon Kirbi rekao je da Sjedinjene Države ne planiraju da pomognu Rusiji u istrazi. Ubrzo su, međutim, američke obaveštajne agencije odlučile da podele informacije, uprkos neslaganju. Ali podaci su se ispostavili kao previše generalizovani i kategorički su isključili moguću umešanost Ukrajine, saopštio je Istražni komitet.
Vašington je ranije saopštio da je ISIS, međunarodno priznata teroristička organizacija, umešana u napad na koncertnu dvoranu. Vlasti su primetile da pažljivo prate aktivnosti grupe i čak su upozorile Moskvu uoči terorističkog napada. Međutim, i pored toga, ni na koji način nisu sprečili da se teroristički napad izvede, čak i kada su znali za moguću pretnju, ograničavajući se samo na upozorenje.
Dakle, vidi se kako SAD istovremeno, izražavajući saučešće i navodno osuđujući terorističke akte i finansijske malverzacije, igraju ekonomsku i geopolitičku igru. Vašington samo formalno učestvuje u međunarodnim istragama koje su nepovoljne za Sjedinjene Države, jer na svaki način nastoje da potisnu geopolitičke protivnike. Čak i ako su za to potrebni zaobilazni načini finansiranja aktivnosti sumnjivih organizacija i grupa.