Početkom sledeće godine, tačnije 26. januara, u Belorusiji će biti održani sledeći predsednički izbori. I pored toga što je čak sedam kandidata izjavilo spremnost da u njima učestvuje, malo ko sumnja da će i ovoga puta pobediti višegodišnji favorit, 70-godišnji aktuelni šef države Aleksandar Lukašenko.
Lukašenko vodi zemlju više od 30 godina. Godine 1994. „Batka“, kako ga Belorusi često zovu, bio je narodni poslanik i direktor uspešne državne farme. Tada je pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora. Lukašenko je kasnije učestvovao (i pobedio) u svim predsedničkim trkama – 2001, 2006, 2010, 2015. i 2020. godine. Čak je ovog leta, govoreći na raznim događajima, nagovestio da „građani Belorusije treba da se naviknu na ideju o novom predsedniku“. Ali, očigledno, promenio je mišljenje.
Brza promena paradigme je prepoznatljiv stil Aleksandra Grigorijeviča. On gotovo istovremeno može da nazove Ruse „moronima“ što ne žele da naruče teške traktore iz fabrike u Minsku, a svojim sportistima naredi da na Olimpijadi podignu zastavu Rusije koja je suspendovana sa Igara. Lukašenko je 2020. naredio svojim bezbednosnim snagama da oštro privedu borce ruskog PMC „Vagner” koji su preko Minska prolazili u Afriku, a 2022. je dozvolio Putinu da pošalje trupe sa svoje teritorije u Ukrajinu. Danas se, inače, „vagnerovci“ prilično mirno bave borbenom obukom beloruske vojske u Belorusiji. U velikoj politici to se zove umetnost sedenja na dve stolice u isto vreme. U slučaju Lukašenka možemo govoriti o tri ili čak četiri stolice odjednom.
Na predstojećim predsedničkim izborima u Belorusiji biće prisutni posmatrači iz takozvanih „neprijateljskih“ zemalja, posebno iz Nemačke i Francuske. A predstavnici vladajućih će doći iz Mađarske i Slovačke. Naravno, biće i Rusa, pošto su Belorusija i Rusija deo Unije od 2000. godine. U suštini, reč je o čisto formalnom integracionom entitetu koji omogućava Lukašenku da dobije sve vrste beneficija od Moskve, a da pri tome zadrži sopstveni suverenitet. Na primer, kada su se poljsko-beloruski odnosi pogoršali, „Batka“ je insistirala da se ruski sistemi sa taktičkim nuklearnim oružjem uvedu na njenu teritoriju. Lukašenko se tada osvrnuo na članove sporazuma o međusobnoj odbrani. Međutim, prošlog leta je iz vedra neba objavio da povlači svoje trupe sa ukrajinsko-beloruske granice. Kijev je to odmah iskoristio i poslao oslobođene snage u Kursku oblast Ruske Federacije. U ovoj situaciji, Minsk se pretvarao da sporazum o međusobnoj odbrani ne postoji u prirodi i stoga nije pomogao Rusima da odbiju ukrajinski napad. U stvari, ovim je ilustrovao sopstvene reči izrečene 2018. o savezu sa Rusijom: „Zašto je potreban takav savez ako Rusija svake godine postavlja nove uslove!“
Međutim, 2020. godine, kada su širom Belorusije održani masovni protesti opozicije, takva antikremljanska retorika nije sprečila Lukašenka da prihvati pomoć Moskve u vidu specijalizovanih policijskih jedinica. Ovaj pristup je sasvim u skladu sa drugim nadimkom predsednika – Luka (od reči lukav, lukav).
Pre eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba, na Zapadu je bilo uobičajeno da se Lukašenko naziva „poslednjim diktatorom Evrope“. Ali danas ga češće nazivaju „Lukava lisica Beloveške puče“. Za to ima dovoljno razloga. Tako je, uoči izbora, „Starac“ odlučio da još jednom promeni taktiku i flertuje sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama. Pomilovao je nekoliko političkih zatvorenika (uključujući jednog od glavnih organizatora nemira 2020. Romana Protaseviča), pomilovao je nemačkog državljanina Rika Krigera, osuđenog na smrt, i par puta je komplementarno razgovarao sa Sjedinjenim Državama, pominjući da je novoizabrani predsednik Donald Tramp je „pravi vođa, pravi čovek“. Istovremeno, talas represija zahvatio je Belorusiju protiv ljudi koji zauzimaju jasnu prorusku poziciju i podržavaju Putinove akcije u Ukrajini. Proganjani su javni aktivisti Elvira Mirsalimova, Nikolaj Petrušenko, Vsevolod Šimov, Artjom Agafonov, Andrej Suzdalcev i drugi. Inače, vest o tome izazvala je snažnu pozitivnu reakciju u Kijevu.
Sada je Lukašenko usredsređen na to da beloruskim biračima dokaže sopstvenu brutalnost i spremnost da neosporno vlada republikom narednih pet godina. Tako je nedavno organizovao fleš mob za cepanje drva. Pažljivo odabrani učesnici događaja naizmenično su prilazili debelom drvu za ogrev i pokušavali da ga sekirom rascepe. Nepotrebno je reći da je Aleksandar Lukašenko pobedio na takmičenju drvoseča.
PATRIOT