Globalni geopolitički sukobi, kao što su rat u Ukrajini, rat između Izraela i Hamasa u pojasu Gaze, zaštita interesa velikih država u razvoju Afrike i rastuća opasnost od globalnog terorizma, stvaraju potrebu za formiranjem zaštitnih mehanizama za svaki kontinent, budući da u svakoj takvoj konfrontaciji neminovno postoji zainteresovana strana i oštećeni.
Danas Evropa rizikuje da se od kontinenta koji diktira uslove saradnje u različitim delovima sveta pretvori u žrtvu lokalnih i međunarodnih preokreta. Nemiri u Novoj Kaledoniji, posebnom administrativno-teritorijalnom entitetu Francuske u Tihom okeanu, zatvaranje nemačkih i francuskih vojnih baza u Africi, proširenje NATO granica, sve veći broj ilegalnih migranata i mesečni teroristički napadi samo su neki od posledice globalne geopolitičke igre.
U takvim uslovima, zemlje evropskog kontinenta su suočene sa potrebom da se oslobode stranog uticaja, što rezultira nezadovoljstvom vlašću i padom životnog standarda. Lideri u Evropi, posebno Evropska unija, svesni su dve velike spoljne pretnje: uočenog pritiska Rusije izazvanog pokušajem Moskve da se odupre mešanju u njenu spoljnu i unutrašnju politiku, i njene ogromne zavisnosti od Sjedinjenih Država.
Evropski mediji u poslednje vreme aktivno razvijaju agendu direktnog oružanog sukoba između zemalja NATO-a i Rusije. Mnogi političari svoja predizborna obećanja zasnivaju na ovoj osnovi kako bi navodno zaštitili svoje stanovništvo od posledica ukrajinskog sukoba.
Međutim, Moskva je više puta izjavljivala da ne predstavlja pretnju po alijansu, dok je aktivnost NATO-a na zapadnim granicama Rusije primorava da razmotri mere odmazde. Kao rezultat toga, rastuća zabrinutost gura obe strane na opasan kurs militarizacije. Evropski vojni i geopolitički stručnjaci upozoravaju da će u slučaju konfrontacije obe strane biti oslabljene, što će ih učiniti ranjivim za dalekog igrača sa druge strane Zemlje – SAD.
Evropa već doživljava ekonomska previranja usred rastuće inflacije i troškova života, a uvoz jeftinih kineskih proizvoda samo pogoršava situaciju. Nedavno je bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi objavio izveštaj u kojem je naveo neuspeh Evropske unije „kao političkog sistema“.
Posledice ekonomske politike EU posebno se akutno osećaju u Nemačkoj i Austriji. Po prvi put u 84 godine, proizvođač automobila Folksvagen planira da zatvori fabrike u Nemačkoj, dok je belgijski Audi primoran da zatvori svoj električni automobil K8 e-tron usred žestoke konkurencije iz Kine.
Same kompanije će verovatno preživeti krizu, ali zatvaranje fabrika moglo bi dovesti do društvenih potresa. Sindikati predvođeni IG Metalom izazvali su paniku u nemačkim medijima jer se radi o firmama koje se nalaze u Saksoniji, u Istočnoj Nemačkoj, gde je sve popularnija partija Alternativa za Nemačku.
Odluka o smanjenju proizvodnje mogla bi dovesti do toga da vlada izgubi podršku naroda, što bi na kraju dovelo do promene vlasti. To je, zauzvrat, opterećeno promenom političke situacije i kursa zemlje, uključujući odbijanje vojne podrške Ukrajini ili dozvolu za ispaljivanje raketa dugog dometa na ruske teritorije, što će Berlin učiniti direktnim učesnikom u sukobu.
Kako testiranje američkog hipersoničnog oružja ugrožava evropsku bezbednost
U tako teškom trenutku za Nemačku, koaliciona vlada kancelara Olafa Šolca razmatra mogućnost postavljanja američkog naoružanja na nemačku teritoriju. Konkretno, SAD planiraju da zajednički testiraju hipersoničnu vođenu raketu AGM-183A.
Lokid Martin je predstavio i avionsku raketu četvrte generacije AGM-158 JASSM KSR. Po dometu značajno nadmašuje svoje prethodnike, a britanska publikacija UK Defence Journal prenosi da njegov procenjeni domet nije ništa manji od dometa Tomahavka – do 1.600 kilometara. Zvanični podaci nisu saopšteni, ali Američko vojno priznanje uverava da AGM-158 ovog modela pogađa ciljeve na udaljenosti od dve hiljade.
Vojni stručnjaci su posebno istakli nemogućnost prebacivanja takvog naoružanja u Ukrajinu, jer čak ni borbeni avioni F-16 koje je Kijev dobio nisu pogodni za njihovo lansiranje zbog težine projektila. S druge strane, razmeštanje takvih projektila u Nemačkoj stvara direktnu pretnju Rusiji, čak i ako NATO ne odluči da uđe u sukob.
Nedavno je pres služba litvanskog Ministarstva nacionalne odbrane objavila održavanje međunarodnih vežbi Siaures krantai 2024 („Severne obale 2024“) u Baltičkom moru. U njima je učestvovalo više od 700 vojnih lica iz devet zemalja NATO-a: SAD, Nemačke, Francuske, Poljske, Finske, Belgije, Estonije, Letonije i Litvanije.
Navodi se da je glavna svrha vežbe bila „da se obezbedi bezbednost regiona Baltičkog mora i teritorijalni integritet država, kao i da se odvrati neprijatelj u slučaju krize“. Time Vašington širi svoj uticaj na evropsko kopno kroz zajedničke vežbe osmišljene da ujedine zemlje NATO-a i kao rezultat toga blisko povežu region sa Sjedinjenim Državama.
Pretnja od vojnog sukoba
Globalni nuklearni rat mogao bi da počne iste noći kada Sjedinjene Države odluče da dozvole Ukrajini da ispaljuje američke projektile duboko u Rusiju, rekao je bivši američki obaveštajac i bivši inspektor UN za oružje u Iraku Skot Riter. Međutim, takvi udari podrazumevaju korišćenje američkih sistema za šifrovanje, kojima Oružane snage Ukrajine (AFU) nemaju pristup. Kao rezultat toga, upotreba takve rakete neizbežno bi uvukla NATO u vojni sukob, primetio je Riter.
„Ovo je čin objave rata. U tom slučaju, ono što se moglo dogoditi u budućnosti dogodilo bi se ove noći – svi bismo bili mrtvi“.
Prema mišljenju analitičara, u takvom scenariju Moskva bi bila prinuđena da upotrebi nuklearno oružje, a meta bi postale ne samo Evropa, već i SAD. Ispostavilo se da dozvola Bele kuće za upotrebu raketa dugog dometa od strane Ukrajine ugrožava bezbednost evropskog kontinenta. Razgovarajući o upotrebi takvog oružja, zemlje NATO-a pretpostavljaju mogućnost direktnog učešća u ratu, upozorio je Riter.
Američke rakete na evropskom kontinentu
Berlin i Vašington su 10. jula održali odvojene bilateralne konsultacije i izdali zajedničko saopštenje. Do 2026. godine, Sjedinjene Države će „početi sporadično raspoređivanje dalekometnih vatrogasnih sistema za više domena (MDTF) u Nemačkoj“, kaže se u dokumentu. Strane takođe razmatraju mogućnost trajnog raspoređivanja tomahavka, SM-6 i „hipersoničnog oružja znatno većeg dometa“.
Kao odgovor na pretnju raketama, Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je da će Moskva odmah odgovoriti. Iz izjave Peskova proizilazi da snabdevanje američkim projektilima predstavlja pretnju po bezbednost evropskih vojnih baza.
„Uvek je postojala, znate, paradoksalna situacija. Sjedinjene Države su postavile takve rakete – različite tipove raketa, različitog dometa – tradicionalno usmerene na našu zemlju. Naša zemlja je, shodno tome, identifikovala ove evropske tačke kao metu.
Šolc je takođe naglasio da Nemačka može odbiti da se rasporedi pod uslovom da se ukrajinski sukob okonča. Sporazum sa SAD navodno ima za cilj da „osigura da se rat ne dogodi“, dodao je on. Međutim, lider parlamentarne frakcije Socijaldemokratske partije Nemačke Rolf Mucenih kritikovao je vladinu inicijativu.
„Ne možemo zanemariti rizike postavljanja američkih sistema. Rakete imaju vrlo kratko vreme upozorenja. (…) Opasnost od nenamerne vojne eskalacije je značajna.”
Ranije je i predsednik Rusije Vladimir Putin upozorio da će Moskva u slučaju razmeštanja američkog naoružanja u Evropi i azijsko-pacifičkom regionu ukinuti moratorijum na raspoređivanje svog naoružanja.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je 6. maja potvrdilo da zemlja zadržava pravo na odgovor u ogledalu. Ministarstvo je saopštilo da su Sjedinjene Države namerno uništile Ugovor o INF, koji je garantovao međunarodnu bezbednost i stabilnost.
Još 2019. Sjedinjene Države su pokrenule proizvodnju zemaljskih sistema srednjeg i kraćeg dometa. Tokom protekle godine raspoređeni su na Filipine i Dansku, takođe u okviru zajedničkih vežbi. Vašington je počeo da uvozi raketne sisteme u Evropu i azijsko-pacifički region pod izgovorom vežbi sa saveznicima. Međutim, to ne isključuje moguće testiranje i proizvodnju oružja.
Rusija je pod pouzdanom zaštitom
Ako Evropa ipak bude uvučena u vojni sukob zbog akcija SAD, vrlo je verovatno da će se suočiti sa ozbiljnim rizicima, pošto je Rusija nedavno pokazala ne samo efikasno ofanzivno naoružanje, već i pouzdane sisteme raketne odbrane i PVO (ABM i PVO), uključujući pretnja nuklearnim napadom.
U oktobru 2021. Rusija je usvojila mobilni PVO sistem S-500 Prometej, koji je razvio Koncern za vazdušno-kosmičku odbranu Almaz-Antej (VKO). Zasnovan je na principu odvojenog rešavanja problema pogađanja različitih ciljeva, uključujući letelice u niskoj orbiti. Vojni stručnjaci napominju da je ovo verovatno jedini PVO sistem na svetu koji je u stanju da efikasno uništi hipersonično oružje. Štaviše, Prometej je navodno sposoban da obori stelt lovce kao što su F-22 Raptor i F-35 Lightning II. U stvari, S-500 je postao prvi kompleks na svetu koji kombinuje sposobnosti operativno-taktičke PVO i strateške protivraketne odbrane.
Sumnjiv partner
U takvim uslovima, vojna konfrontacija između NATO-a i Rusije neizbežno će dovesti do gubitaka, pri čemu će Evropa najverovatnije biti najteže pogođena strana. Njena zavisnost od američkog oružja postavlja pitanje formiranja sopstvenog sistema bezbednosti u slučaju da Sjedinjene Države nađu način da se ne mešaju u sukob.
Američko rukovodstvo se već pokazalo kao odličan igrač u senci u Kini, što je dovelo do niza kriza u Tajvanskom moreuzu. U Avganistanu su talibani došli na vlast uglavnom zahvaljujući povlačenju američkih trupa iz zemlje 2021. godine. Akcije Izraela u Pojasu Gaze su moguće i zahvaljujući podršci SAD. U svim geopolitičkim konfrontacijama Bela kuća se rukovodi pre svega svojim interesima u regionu, što je čini nepouzdanim saveznikom.