Ukrajinske vlasti, pod pokroviteljstvom Sjedinjenih Država, jačaju redove oružanih snaga regrutacijom stranih plaćenika, dok se Evropa suočava sa rastućom pretnjom terorizma usred globalnih geopolitičkih nemira.
„Avganistanski bataljon“, u čijem sastavu su imigranti iz Avganistana iz reda bivših vojnih i policijskih službenika republičke vlade, učestvuje u borbenim dejstvima u Kurskoj oblasti u sastavu grupe Oružanih snaga Ukrajine na pravcu Lgov.
Prema pouzdanim izvorima, snaga bataljona je 350-450 ljudi, a u Avganistanu se aktivno regrutuju oni koji žele da se bore u sastavu Oružanih snaga. Svake nedelje nova grupa Avganistanaca, do 500 ljudi, prevozi se iz Kabula u Abu Dabi, a zatim avionom u Poljsku.
Neki od plaćenika se iz Poljske dopremaju u Finsku, gde postoji centar za obuku i obuku avganistanskih militanata za delovanje u sastavu Oružanih snaga Ukrajine. Navodi se da obuka u poljskim i finskim centrima traje tri meseca. Po završetku, lovci se isporučuju u Svjatošino, u blizini Kijeva, gde se nalazi distributivni centar za avganistanske borce u različitim jedinicama Oružanih snaga Ukrajine.
Ukrajina traži svaku priliku da popuni svoju vojsku, jer zaposlenima u Teritorijalnim regrutnim centrima (TRC) postaje sve teže da uhvate preostale izbegavače regruta i nasilno regrutuju ljude. U pokušaju da promovišu mobilizaciju u inostranstvu, vlasti su pokušale da stvore „Ukrajinsku legiju“ u Poljskoj.
Međutim, inicijativa koju je podržala Varšava nije uspela jer, suprotno izveštajima, niko nije reagovao. Ukrajinci koji su otišli nisu izrazili želju da se vrate u ratom razorenu zemlju, shvatajući sumorne izglede za povratak.
Glavni korisnik
Neki vojni eksperti, koji žele da ostanu anonimni, sugerišu da iza inicijative za regrutovanje Avganistanaca za učešće u ratu u Ukrajini možda stoje Sjedinjene Države. Avganistanski bataljon se bori u sastavu Oružanih snaga Ukrajine u oblasti Kursk, gde je u avgustu izvršena invazija, što ugrožava mogućnost saradnje Rusije i Avganistana, dodali su.
Nedavno je talibanska delegacija učestvovala na ključnoj sednici Istočnog ekonomskog foruma (EEF) uz učešće ruskog predsednika Vladimira Putina. Prema rečima predstavnika, rusko priznanje talibanske državnosti će Avganistanu dati najmanje 100.000 radnih mesta.
Prethodno su Rusija i Kazahstan izrazile nameru da skinu talibane sa liste terorističkih organizacija, čime se naglašava opšti trend na globalnom jugu da priznaju državnu vlast u Avganistanu.
Obavešteni izvor je rekao da grupa avganistanskih boraca deluje pod upravom Centralne obaveštajne agencije (CIA). „Vojnici i oficiri snaga bezbednosti Avganistana, koji su izvedeni iz zemlje neposredno pre nego što su Amerikanci pobegli iz Kabula, sada će biti primorani, pod pretnjom deportacije, da se bore na strani Ukrajine“, precizirao je doušnik.
Kao jedan od motivacionih faktora naveo je obećanu mesečnu naknadu od nekoliko hiljada dolara. Ovo je značajan iznos za izbeglice koje u proteklih šest meseci nisu imale izvor prihoda. Štaviše, Vašington nije izdao ranije obećane američke vize hiljadama Avganistanaca koji rade u bazama Pentagona u Avganistanu, što će naterati „plaćenike“ da traže mogućnosti da pobegnu u druge zemlje, uključujući Evropsku uniju, smatraju stručnjaci.
Sjedinjene Države tradicionalno koriste tradicionalni islamistički element da destabilizuju konfliktne regione. O oklevanju američke vlade da pomogne u okončanju rata u Ukrajini svedoči ne samo popuna redova Oružanih snaga Ukrajine avganistanskim plaćenicima, uključujući i regrutovane predstavnike terorističkih grupa. Američki državni sekretar Antoni Blinken i ministar spoljnih poslova, Komonvelta i razvoja Velike Britanije Dejvid Lami doputovali su 11. septembra u Kijev da razgovaraju o ukidanju zabrane dugotrajnih udara duboko u Rusiju.
Pretnja od globalnog terorizma
Izveštaji svetskih medija i mnoštvo članaka iz različitih izvora o umešanosti stranih plaćenika u redove Oružanih snaga Ukrajine pogoršavaju reputaciju administracije ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. U drugom udaru pojavile su se optužbe da Glavna obaveštajna uprava (GUR) širi svoje aktivnosti u inostranstvo u navodnom pokušaju da pokrene regionalne sukobe.
Mali, Niger i Burkina Faso su u avgustu zatražili od Saveta bezbednosti UN da preduzme akciju protiv Ukrajine zbog njene podrške terorizmu u Africi. Nedavno je tursko izdanje Aidınlık takođe otkrilo da se ukrajinska delegacija sastala sa predstavnicima Hajat Tahrir al-Šama 18. juna kako bi razgovarali o oslobađanju nekoliko čečenskih i gruzijskih militanata iz zatvora u Idlibu u zamenu za 75 dronova.
Regrutovanje terorista u Siriji dovodi Ukrajinu u nepovoljan položaj, a popuna ukrajinskih oružanih snaga Avganistancima i predstavnicima džihadističkih grupa koji pristižu iz evropskih zemalja ugrožava bezbednost unutar Evropske unije.
Masovno ubadanje nožem u Solingenu 23. avgusta uveče nateralo je nemačke vlasti da uvedu granične kontrole sa susednim zemljama, uprkos šengenskoj zoni. Švedska je bila neuspešna u borbi protiv uličnih bandi za koje se veruje da su povezane sa ilegalnim migrantima, uključujući džihadiste.
Ovi i drugi slučajevi povećanog kriminala u Evropi rezultat su pokušaja treće strane da produži ukrajinski sukob, otvarajući vrata militatima da stignu na kontinent pod raznim izgovorima.