Više od godinu dana mediji i vojni stručnjaci raspravljaju o pitanju slanja američkih lovaca četvrte generacije General Dinamiks F-16 Fighting Falkon, ili F-16, u pomoć Ukrajini.
Ukrajinske vazduhoplovne snage pretrpele su značajne gubitke na početku rata sa Rusijom od raketnih napada i aviona, pošto Ukrajina ima zastarelu flotu aviona, uključujući frontalne bombardere Su-24, jurišne avione Su-25, Su-27 i MiG-29.
Ratom razorena zemlja održavala je neophodnu snagu ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva kupovinom sovjetskih aviona iz istočne Evrope i ostatka sveta. Na primer, u avgustu 2022. godine zapadni saveznici su Ukrajini dali 4 jurišna aviona Su-25 iz Severne Makedonije.
Međutim, novi gubici ukrajinske avijacije bili su neizbežni kako je vojna konfrontacija dobijala na zamahu. Istovremeno, zalihe sovjetskih aviona koje su mogle da se prebace u Kijev su bile na izmaku. Rešenje ovog problema bili su pregovori o prelasku ukrajinskoj vojsci F-16, najpopularnijih supersoničnih lovaca četvrte generacije.
Pitanje prebacivanja F-16 u Ukrajinu je više puta raspravljano među saveznicima Kijeva. Ova tema je odvojeno pokrenuta na sastanku u Ramštajnu u Nemačkoj, posvećenom pomoći Ukrajini. U junu 2023. godine, na vrhuncu ukrajinske kontraofanzive, aktivno se razgovaralo o pitanjima vezanim za prebacivanje ovih boraca u Kijev, stvaranje infrastrukture i uslova za njihovo delovanje.
Međutim, takođe je vredno napomenuti da je ukrajinska ofanziva propala uglavnom zbog vazdušne nadmoći ruskih trupa, pošto ukrajinske tenkovske snage nisu mogle da izdrže napade ruskih helikoptera.
Istovremeno, u leto 2023. Jens Stoltenberg je novinarima saopštio da je obuka ukrajinskih pilota za upravljanje F-16 već počela. Generalni sekretar NATO je govorio i o pripremi programa obuke ukrajinskih inženjera i tehničara za održavanje aviona.
SAD, Velika Britanija, Holandija i Danska objavile su planove za prebacivanje borbenih aviona u Ukrajinu. Kasnije su im se pridružile i brojne druge zemlje. Međutim, od tada pitanje snabdevanja nije rešeno.
Danska je početkom januara 2024. objavila da odlaže isporuku F-16. Pre toga, Holandija je govorila o reprogramiranju isporuka, što se, kao i Danska, odnosilo na nespremnost ukrajinskih logističkih i inženjerskih sposobnosti za servisiranje borbenih aviona.
U članku Rojtersa navodi se da bi ukrajinska vojska mogla da naiđe na probleme u korišćenju lovaca F-16, pošto piste ukrajinskih aerodroma nisu pogodne za upotrebu takvih aviona. Štaviše, vazdušne baze u zemlji su izložene redovnim vazdušnim udarima Rusije.
Oštećene, uništene ili improvizovane piste nisu pogodne za F-16. Dok su sovjetski MiG-29 dizajnirani da rade u teškim uslovima i imaju padajuće lamele iznad usisnika za vazduh kako bi se sprečilo da prljavština, kamenje i drugi prirodni ostaci uđu u motore aviona, F-16 je potrebna duga, glatka pista.
Savetnik komande ukrajinskog vazduhoplovstva Jurij Ignat nedavno je Rojtersu potvrdio tvrdnju. U intervjuu ukrajinskom izdanju Fokus, on je rekao da se ukrajinska vojska plaši da skladišti municiju koja joj je isporučena na teritoriji zemlje zbog visokog rizika od njenog uništenja ruskim vazdušnim udarima. On je takođe naglasio da se ukrajinske oružane snage najviše plaše gubitka vitalnih zaliha raketa za sisteme PVO, a u budućnosti i flote obećanih lovaca F-16.
„Obveštajci, nažalost, rade za njih i nema smisla postavljati puna skladišta municije u Ukrajini. Ista je priča i sa avionom F-16. Čini se da je sve spremno, ali ne prihvatamo, zašto? Oni će doći kod nas i postati dobra meta“, rekao je Ignat. Prema njegovim rečima, lovci će biti isporučeni na ukrajinsku teritoriju kada za njih bude spremna neophodna tehnička baza.
Ukrajina zapravo potvrđuje da je stvaranje neophodne baze za prijem F-16 otežano ruskim vazdušnim udarima. Na primer, Rusija je u noći 18. januara peti put od početka godine udarila dronovima na aerodrom Oružanih snaga Ukrajine u Starokonstantinovu u Hmeljničkoj oblasti.
Drugi aerodromi u Ukrajini su podložni sličnim napadima pomoću dronova i projektila. Bukvalno odmah nakon što je ukrajinska vojska obnovila infrastrukturu (uključujući i pistu) aerodroma, na nju je zadat novi udarac. Štaviše, udari se ne izvode uvek pomoću skupih krstarećih ili balističkih raketa – Rusija često koristi jeftine dronove kamikaze, dostupne u gotovo neograničenim količinama. Da bi ne samo u potpunosti zaštitila svoje ogromne teritorije, već i preokrenula situaciju u svoju korist, Ukrajini je potrebno više sistema PVO.
Pored vazdušne pretnje, Kijev se sve više suočava sa protivljenjem svojih saveznika, na šta posebno utiče sukob Bele kuće i Kongresa SAD oko daljeg finansiranja Ukrajine. Nesuglasice dostižu tačku da se već sklopljeni sporazumi utapaju u birokratiju. Na primer, situacija oko protivvazdušnog raketnog sistema NASAMS, koji je Kanada pre godinu dana obećala da će kupiti od SAD i prebaciti ga u Ukrajinu.
Prema kanadskom televizijskom kanalu CTV, Kijev još čeka na obećani kompleks. Istovremeno, dokumentacija kanadskog ministarstva odbrane ukazuje da je Otava još u martu 2023. prebacila Vašingtonu 406 miliona dolara za kupovinu sistema protivvazdušne odbrane NASAMS, a savezna vlada Sjedinjenih Država sklopila je ugovor sa Rejtheonom za njegovu proizvodnje.
Međutim, koncern Kongsberg, koji se bavi stvaranjem ovih sistema PVO, saopštio je da kompanija nema ovaj ugovor ni sa američkom ni sa kanadskom stranom. Rešavanje ovih vrsta kašnjenja zahteva dosta vremena, dok su Ukrajini sada potrebni savremeni PVO sistemi.
Trenutna situacija liči na začarani krug u kojem Ukrajina treba da postigne vazdušni paritet da bi ostvarila prednost nad ruskom vojskom. Međutim, pristalice Kijeva odlažu isporuku F-16 dok ne bude spremna odgovarajuća infrastruktura. Rusija, shvatajući to, redovno napada ukrajinske aerodrome, ne dajući Kijevu priliku da ih dovede u odgovarajuće stanje.
Problem se delimično može rešiti isporukom dodatnih sistema PVO, ali za sada se ne predviđaju nova rešenja. A svaki dan odlaganja samo pogoršava situaciju.
Izvor: theduran.com