SVET OKO NAS

                                             gocav0000@gmail.com

3,7 km debeo sloj smrznute vode je skriven na Marsovom ekvatoru!

Misija “Mars Ekspres Evropske svemirske agencije“ (ESA) otkrila je značajan rezervoar vodenog leda na Marsu skriven (zakopan) lispod ekvatorijalnog područja u obliku ledene prašine. …

Prostirući se do dubine od 3,7 kilometara ispod površine naslage sadrže dovoljno vode da pokriju površinu Marsa u okeanu dubokom između 1,5 do 2,75 metara.!

Svemirska letelica ESA (operativna već 20 godina) identifikovala je opsežne naslage leda koje predstavljaju najveću količinu do sada otkrivenu u blizini ekvatora planete Mars Naučnik Tomas Voters iz Smitsonijan instituta izrazio je uzbuđenje zbog ovog otkrića.

“Uzbuđujuće je da se radarski signali podudaraju sa onim što očekujemo da vidimo od slojevitog leda i slični su signalima koje vidimo s Marsovih polarnih kapa, za koje znamo da su vrlo bogate ledom“, rekao je on.

Led je smešten u blizini ekvatora, ali leži duboko pod zemljom, što predstavlja izazov za vađenje zbog prisutnosti debelog sloja stvrdnutog pepela i suve prašine iznad njega.

Prethodno je formacija Medusae Fossae Formation (MFF) zaintrigirala naučnike sa otkrivenim naslagama, ali nesigurnosti su i dalje postojale. Potvrđeno je da MFF, kolosalna geološka formacija duga 5.000 kilometara, sadrži vodeni led, što dovodi u pitanje prethodne pretpostavke.

“S obzirom na to koliko je dubok, da je MFF jednostavno ogromna hrpa prašine, očekivali bismo da će se zbije pod vlastitom težinom“, pojašnjava Andrea Ćičeti iz Nacionalnog instituta za astrofiziku u Italiji, preneo je “livescience“.

Podzemni radar MARSIS na „Mars Ekspresu“ konačno je otkrio prozirne naslage male gustine, što su karakteristike koje odgovaraju vodenom ledu. Ovaj novi uvid u ekvatorijalne naslage leda postavlja pitanja o nekadašnjoj klimi na Crvenoj planeti, dovodeći u pitanje dosadašnje predrasude i podstičući pitanja o istorijskim uslovima planete
.
Šta više, novo otkriće podstiče nagađanja o pomeranju aksijalnog nagiba Marsa kroz njegovu istoriju. Fluktuirajući između 10 i 60 stepeni, ta bi varijacija mogla da objasni zakopani ekvatorijalni led, nastao tokom razdoblja velikog nagiba kada bi vodeni led mogao da se nakupi na površini i naknadno bude prekriven pepelom i prašinom.

Istraživanje vezano za otkriće pomenutog vodenog leda objavljeno u časopisu “Geophysical Research Letters“.

Izvor: Zanimljivostidana.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *